E-MINDFUL glossary #3: Избеглица, Прогон, Принцип забране протеривања

Придружите нам се док научимо више о ставовима, миграцијама и још много тога.

Како се пројекат одвија, објавићемо неколико термина у сваком броју, тако да вам овај појмовник може помоћи да се оријентишете на активности и резултате пројекта. Речник неће следити абецедни ред, већ концептуални, груписајући термине око кључних тема о којима се расправља. У овом броју ћемо истражити дефиниције избеглица, тражилаца азила и расељених лица[1]

Избеглица

Према Женевској конвенцији о статусу избеглица из 1951. године, избеглица је дефинисана као “свако лице које, као резултат догађаја који су се одиграли пре 1. јануара 1951. и због основаног страха да ће бити прогоњени због расе, вере, националности, припадности одређеној друштвеној групи или политичком мишљењу, налази се ван земље свог држављанства и није у могућности или због тог страха не жели да се користи заштитом те земље”.

Додатни протокол је 1967. године дао Конвенцији из 1951. универзалну покривеност, уклањањем географских и временских ограничења, пошто је Конвенција првобитно била применљива само на Европљане који су бежали од догађаја који су се десили током Другог светског рата. Са 149 држава чланица или Конвенције или Протокола или обоје, међународне обавезе у вези са признавањем избеглица уживају широку политичку подршку. Како би се на одговарајући начин транспоновале обавезе у националним законима, државе потписнице се подстичу да сарађују са Високим комесаром Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), који је „чувар“ Конвенције из 1951. и њеног Протокола из 1967

Лица којима је дато овлашћење да бораве у земљи домаћину као избеглице уживају пуна социјална, економска и културна права, и дозвољено им је да се баве плаћеним или слободним пословима, упишу се у школе и друге образовне стазе, као што су стручне обуке, приступ социјалне и здравствене услуге, укључујући становање.

Прогон

Прогон се сматра “претњом живота или слободе због расе, вере, националности, политичког мишљења или припадности одређеној друштвеној групи“. Прогон обухвата кршење људских права или другу озбиљну штету која се често, али не увек, врши на систематски или понављајући начин. Дискриминација не представља увек прогон, иако то може учинити ако утиче на основно право дотичне особе, или ако ефекат више дискриминаторних мера кумулативно узрокује озбиљну штету.

Принцип забране протеривања (non-refoulement principle)

Принцип нон-рефоулемент у чл. 33. Конвенције о избеглицама из 1951. прописује: “Ниједна држава уговорница неће протерати или вратити („рефоулер“) избеглицу на било који начин на границе територија на којима би његов/њен живот или слобода били угрожени због његове/њене расе, вера, националност, припадност одређеној друштвеној групи или политичко мишљење”. Према овом принципу, државе не могу потискивати мигранте који прелазе њихове границе кршећи националне норме и одредбе. Разлог за ово ограничење прерогатива државе да одбије улазак онима који не испуњавају услове за улазак прописане националним законима, лежи у чињеници да ће се појединцима дати могућност да докажу разлоге због којих су били приморани да напусте своје земље порекла и не могу се вратити.

Азил

Према чл. 14 Декларације о људским правима из 1948. године у којој се наводи да “Свако има право да тражи и ужива у другим земљама азил од прогона“, државе треба да понуде азил дефинисан као “Облик заштите који даје држава на својој територији, а који се даје лице које није у могућности да тражи заштиту у својој земљи држављанства и/или пребивалишта због страха од прогона због расе, вјере, националности, припадности одређеној друштвеној групи или политичког мишљења”.

Азилант

Тражилац азила се дефинише као “особа која тражи сигурност од прогона или озбиљне повреде у земљи која није његова или њена и чека одлуку о захтеву за статус избеглице према релевантним међународним и националним инструментима“. Неће сваки тражилац азила на крају бити признат као избеглица, али свака избеглица је у почетку тражилац азила.

У неким земљама, док се не процене њихов захтев за азил, тражиоцима азила се одобрава привремена боравишна и радна дозвола која омогућава тражиоцима азила да се ангажују у редовним облицима запошљавања, стажирања и стручног усавршавања. Ако тражиоцу азила није одобрен статус избеглице, он/она се тада обично сматра нерегуларним мигрантом.

Принудно померање

Према хуманитарном праву, присилно расељавање или расељавање се дефинише као “појединачно или колективно кретање цивила у унутрашњости окупиране територије“. У општијем смислу, присилно расељавање је “недобровољно кретање, појединачно или колективно, особа из њихове земље или заједнице, посебно из разлога оружаног сукоба, грађанских немира или природних катастрофа или катастрофа које је проузроковао човек“.

Хуманитарни, дискрециони или супсидијарни облици заштите

Када се присилно расељавање одвија преко међународних граница, државе често предвиђају мере заштите у виду привремених дозвола за боравак и рад у земљи домаћину на основу хуманитарних разлога, које се обично називају дискреционим или супсидијарним облицима заштите. Ови облици заштите обично су временски ограничени и пружају мање права од статуса избеглице – на основу „хуманитарних“ или „саосећајних“ основа. Разлози за доделу заштите ове врсте укључују озбиљне ризике по живот и здравље услед активних сукоба, или ризике који проистичу из екстремног сиромаштва у случају повратка, или изазване људским фактором или природне катастрофе у земљи порекла.

[1] Definitions are taken from the Glossary of Migration edited by the International Organization for Migration (IOM), the UN Migration Agency https://publications.iom.int/system/files/pdf/iml_34_glossary.pdf