U korak sa digitalnim svetom kroz veštine medijske pismenosti
U digitalnom svetu koji se neprestano razvija i napreduje, i uz internet koji postaje glavni izvor informacija, mladi na Kosovu treba da poseduju veštine medijske pismenosti kako bi se bezbedno kretali kroz složen medijski onlajn prostor i kritički razmišljali o sadržaju koji dobijaju.
Obilje onlajn sadržaja izlaže ih raznim rizicima, s obzirom na to da je sve više lažnih vesti, uključujući nefiltrirani materijal na platformama društvenih medija koje koriste mladi, i da ne postoji mehanizam koji ih štiti od posledica koje bi ovaj sadržaj mogao da ima.
Kako bi pomogla da se odgovori na ovu pretnju, Misija OEBS-a na Kosovu je 2016. godine pokrenula svoju prvu inicijativu za medijsku pismenost, fokusirajući se prvenstveno na integraciju medijske i informacione pismenosti kao osnovnog kursa u sve nivoe obrazovanja, od škola do univerziteta. Godine 2017, Ministarstvo prosvete je u svoj osnovni nastavni plan i program uvrstilo ovaj kurs kao predmet u preduniverzitetskom obrazovanju, dajući mogućnost nastavnicima da medijsku pismenost predlože kao izborni predmet.
OEBS je upotpunio ovaj poduhvat drugim inicijativama, koje su uključivale neposredan rad sa učenicima, nastavnicima i javnošću kroz radionice, obrazovne TV programe i kampanje za podizanje svesti.
Dopiranje do učenika kroz dopunske aktivnosti
Poslednja u nizu brojnih aktivnosti Misije OEBS-a bila je organizovanje deset radionica za srednjoškolce, koje su održane tokom aprila 2023. godine u različitim školama širom Kosova. U saradnji sa DokuFestom, Misija je angažovala profesora Aljbana Zeneljija sa Katedre za žurnalistiku da za oko 400 učenika drži predavanje na temu kako svesno koristiti tehnologiju i društvene medije i dekonstruisati složene medijske poruke.
Nakon radionica, profesor Zenelji je sa svog mesta na Univerzitetu u Prištini rekao da su ove vrste aktivnosti ključni dodatni element koji je danas potreban mladima. „Ovi učenici provode veliku većinu svog vremena na društvenim medijima, a u javnim školama ne dobijaju mnogo informacija o tome kako da se ponašaju sa tim digitalnim sadržajem, tako da na ove radionice gledam kao na dopunu njihovog formalnog obrazovanja“, rekao je.
Profesor Zenelji kaže da je tokom svojih predavanja srednjoškolcima uočio tri glavna elementa.
„Prvi je da je naša omladina sposobna da razvije veštine medijske pismenosti, ali mnogo toga zavisi od rada njihovih nastavnika sa njima. Uslovi u javnim školama na Kosovu su manje više isti, ali se veštine učenika umnogome razlikuju od škole do škole, jer zavise od rada i posvećenosti njihovih nastavnika.“
Kao drugo zapažanje, Zenelji navodi upotrebu društvenih medija, uglavnom TikToka, od 4 do 6 sati dnevno. „Ova dominacija TikToka podrazumeva da se promovišu vrednosti koje nisu tipično demokratske i koje nisu karakteristične za naše društvo. Zbog toga učenici rizikuju da završe u balonu istomišljenika i protivreče ostatku društva.“
Osim toga, prema Zeneljiju, glavni izazov za mlade na Kosovu i dalje je nemogućnost da razlikuju činjenicu od mišljenja. „Ovo je osnovni element, i mogu reći da većina mladih koje sam upoznao nije mogla da razlikuje činjenicu od mišljenja. Ovo postaje problem u slučaju dezinformacija, koje više sadrže mišljenje nego činjenice.”
Radionice Misije OEBS-a bile su usmerene na bavljenje upravo ovim pitanjima. Pažljivo odabranoj listi tema koje su sačinili OEBS i Dokufest, profesor Zenelji je dodao, između ostalog, primere istinitih i lažnih vesti, dezinformacije, mamce za klikove, zavisnost od društvenih medija, reklamiranje i govor mržnje. Na sličnim radionicama namenjenim različitim grupama mladih i zajednica prethodnih godina, Misija OEBS-a je do sada o ovoj temi obučila preko 1000 diplomaca i studenata osnovnih studija i više od 1000 srednjoškolaca.
Od nastavnika do učenika
U drugoj saradnji koju je imala sa DokuFestom, Misija OEBS-a je u maju 2023. održala svoju poslednju i šestu godišnju radionicu o konceptima medijske pismenosti i inovativnim metodama, namenjenu nastavnicima srednjih škola sa celog Kosova. Ova serija radionica fokusira se na nastavu u učionici, uključujući integraciju vizuelnih materijala i dokumentarnih filmova. Od 2018. godine oko 85 nastavnika je završilo ovu obuku.
Prema rečima šefa Misije OEBS-a na Kosovu, ambasadora Majkla Davenporta, glavni cilj ovih radionica jeste da se unaprede veštine medijske pismenosti učenika jačanjem sposobnosti njihovih nastavnika na ovu temu.
Špres Zeka Karanezi, nastavnica srednje škole iz Prizrena, učesnica prošlogodišnje radionice, kaže da trenutno većina mladih informacije uzima zdravo za gotovo, odnosno onako kako su im i predstavljanje, i skoro ništa ih ne podstiče da kritički razmišljaju u datoj situaciji.
„Neophodno je prilagođavanje starih nastavnih metoda. Korišćenje dokumentarnog filma i pravi pristup mladima odlična su sredstva za podsticanje kritičkog razmišljanja, a ja sam već počela da dodajem određene teme i sredstva u svoju nastavu“, navodi ona.
Profesor Zenelji ističe da javne škole na Kosovu imaju mnogo nedostataka u podučavanju učenika i studenata veštinama koje su im danas potrebne za korišćenje digitalnih medija, posebno društvenih medija, i da im škola ne pruža informacije i sredstva o tome kako da ostvare interakciju sa digitalnim sadržajem.
„Potrebno je organizovati više radionica sličnih onima sa OEBS-om i DokuFestom samo zato što formalno obrazovanje trenutno ne obuhvata ove veštine neophodne našoj omladini“, kaže on.
Krajnji cilj: uključivanje medijske pismenosti u formalno obrazovanje
Ambasador Davenport kaže da je cilj Misije OEBS-a integrisati medijsku pismenost kao osnovni kurs u sve nivoe obrazovanja, od škola do univerziteta.
Postignut je značajan napredak u nekoliko srednjih škola u Prištini koje su uvrstile medijsku pismenost u svoje nastavne planove i programe. Pored toga, medijska pismenost je postepeno uvedena kao izborni predmet na javnim univerzitetima u Prištini, Gnjilanu, Đakovici i kasnije u Južnoj Mitrovici.
Štaviše, trenutni planovi studija univerziteta u Prištini, Gnjilanu i Đakovici, čije je sprovođenje počelo 2021. godine, predviđaju da se od 2023/2024 ovaj predmet predaje kao obavezan za sve studente. Ovo će im omogućiti da u životu i kao zajednica kritički analiziraju medije, ali će ih i pripremiti za njihove karijere.
Profesor Zenelji kaže da je Katedra za žurnalistiku Univerziteta u Prištini već uvela u svoj program medijsku pismenost kao predmet. ,,Medijska pismenost je kao predmet zastupljena na našim katedrama za žurnalistiku od 2009. godine, u početku kao izborni, a kasnije kao obavezan predmet. Ona je i dalje obavezan predmet za svakog studenta koji studira novinarstvo“, kaže on.
Obuhvatanje svih frontova
Međutim, profesor Zenelji ukazuje na neophodnost da se obrazovanjem o medijskoj pismenosti obuhvati više frontova.
„Osim formalnog obrazovanja, smatram da naše društvo treba vredno da radi sa ljudima koji su već završili svoje obrazovanje, i njima treba da budu namenjene aktivnosti nevladinih organizacija, kampanje za podizanje svesti i druge neformalne aktivnosti. Mediji takođe mogu da imaju važnu ulogu“, kaže on.
„Reč je o ljudima koji su završili školu kada ovi problemi nisu postojali, kada društveni mediji nisu postojali, a kod nekih starijih generacija nije bilo čak ni interneta, pa je komunikacija bila centralizovana na dva ili tri medijska kanala. Oni su znali kako da se ponašaju u toj sredini. Medijsko okruženje je sad potpuno drugačije, a tu je i drugi aspekt: društveni mediji svakome daju mogućnost da govori i javno iznese mišljenje, a neki ljudi ne shvataju da to podrazumeva i odgovornost za javno izgovorenu reč.“
„U današnje vreme je neophodan koncept doživotnog učenja zbog razvoja tehnologije“, kaže on.
Imajući ovo na umu, nastojanja Misije OEBS-a obuhvataju različita sredstva kojima se dopire do što većeg broja ljudi, kao što su obrazovni TV programi i kampanje za podizanje svesti. Misija je takođe podržala prevođenje udžbenika o medijskoj pismenosti na lokalne jezike, izradu sveobuhvatnog nastavnog plana i programa za studente osnovnih studija na javnim univerzitetima, snabdevanje univerzitetskih biblioteka relevantnom literaturom i organizovanje okruglih stolova i različitih takmičenja za mlade.
Dugoročno rešenje
Pored svih napora, profesor Zenelji ponavlja da dugoročno rešenje podrazumeva uvođenje medijske pismenosti kao osnovnog predmeta u formalno obrazovanje.
„Smatram da medijska pismenost treba da bude poseban i obavezan predmet od 6 do 9 razreda osnovne škole i od 9 do 12 razreda srednje škole. Mislim da ovo treba da budu ciljne grupe da bi se ostvario uticaj kroz formalno obrazovanje“, kaže profesor Zenelji.
„Osim toga, tada učenici nailaze na najveće izazove, to je vreme kad formiraju svoj identitet i vrednosti u koje veruju.“