Misija OEBS-a na Kosovu pomaže u jačanju regionalne saradnje u borbi protiv krijumčarenja migranata
„Negde u februaru 2013. godine dobili smo informaciju da je kriminalna grupa krijumčarila migrante sa Kosova u zemlje Evropske unije, gde je Mađarska bila tranzitna zemlja a krajnje odredište Austrija. Nakon istrage koja je trajala osam meseci uhapsili smo 13 osumnjičenih lica, šest na Kosovu a ostale u Mađarskoj i Austriji,“ – ovako započinje jednu od svojih priča poručnik Behar Balidemaj, šef sektora za borbu protiv organizovanog kriminala pri kosovskoj policiji.
„Tokom ove operacija identifikovano je 60 žrtava koje su stigle na krajnje odredište i većina njih je deportovana nazad,“ – dodaje Balidemaj.
Krijumčarenje migranata – rastući problem
Ujedinjene nacije definišu krijumčarenje migranata kao trgovinu kojom se ilegalnim ulaskom osobe u državu čiji nije državljanin ili stalni stanovnik direktno ili indirektno stiče finansijska ili neka druga materijalna korist.
Balidemaj kaže da se ljudi stalno kreću. Kosovo je bilo tranzitna ruta za migrante ali je tokom proteklih godina došlo do povećanja broja slučajeva koji potiču sa Kosova. „Žrtve krijumčarenja su uglavnom siromašni ljudi koji tragaju za boljim životom u razvijenijim državama i veoma često oni prodaju svoju imovinu ili pozajmljuju novac kojim onda plaćaju krijumčare.“
„Oni usled teških ekonomskih i socijalnih uslova rizikuju svoje živote u nastojanju da dobiju posao u evropskim zemljama, ali u ovom slučaju jedino kriminalne grupe su te koje pobeđuju. Žrtve veoma često putuju u nehumanim uslovima, rizikuju da ilegalno prelaze granice i veoma često čim dostignu svoje krajnje odredište bivaju deportovani nazad. I onda kada se vrate nalaze se u još goroj situaciji nego ranije kao i sa puno dugova koje treba vratiti.“
2013 – rekordna godina
Viša savetnica za organizovani kriminal pri Misiji OEBS-a na Kosovu, Vesna Vujović-Ristovska ističe da je krijumčarenje migranata rastući problem koji utiče na živote hiljade ljudi kao i na ekonomiju zemalja u koje su migranti prokrijumčareni.
„Na Zapadnom Balkanu 2013. godine otkriveno je rekordnih 40.000 ilegalnih prelazaka granica, što u poređenju sa 2012. godinom predstavlja povećanje za 27 odsto. U jednom trenutku u maju 2013. godine skoro polovina svih ilegalnih prelazaka na spoljnim granicama Evropske unije bila je na granici između Srbije i Mađarske, u iznosu od 43 odsto,“ – istakla je ona.
Vesna dodaje da su žrtve krijumčarenja migranata veoma često prevarene, jer im krijumčari kažu da su stigli na odredište a u stvari ih ostave na nekom sasvim drugom mestu.
„Čak i u slučajevima kada stignu na krajnje odredište, oni se koriste kao jeftina radna snaga, zato što su njihovi poslodavci upoznati sa njihovom situacijom. Na kraju će ili biti prijavljeni policiji ili će ih policija sama pronaći,“ – ističe Vujović-Ristovska.
Saradnja je ključ u borbi protiv krijumčarenja migranata
Krijumčarenje migranata pogađa čitav region a i šire i prema tome zahteva saradnju i zajedničke mere različitih organa za sprovođenje zakona.
U nastojanju da pojačaju ovu saradnju, Misija OEBS-a i kosovska policija organizovale su aktivnosti u tri faze sa predstavnicima organa za sprovođenje zakona i kancelarija tužilaca iz Ankare, Podgorice, Prištine, Skoplja, Sofije i Tirane.
Početkom septembra 2014. godine oni su se sastali kako bi pripremili scenario za zajedničku vežbu koja je uključivala praćenje i razbijanje kriminalne mreže krijumčara migranata. U periodu od 23. do 26. septembra 2014. godine oni su sproveli vežbu a 20. novembra 2014. godine ponovo se sastali kako bi na debrifingu procenili napredak i nedostatke utvrđene tokom same vežbe.
U skladu sa scenarijom vežbe, dva tajna agenta turske policije prerušeni kao migranti krijumčareni su od Turske do Evropske unije preko Zapadnog Balkana. Njih je krijumčarila organizovana kriminalna grupa sa Kosova sa vezama u Turskoj. Kosovska policija dobila je informacije o operaciji krijumčarenja i obavestila policiju u Turskoj kao i sve ostale organe za sprovođenje zakona koji imaju nadležnost na ruti krijumčarenja, a kako bi započeli zajedničku istragu. Na kraju vežbe, identifikovane su i spašene četiri žrtve a uhapšeno je 16 osumnjičenih lica.
„Zajedničke vežbe pomažu u uspostavljanju bolje saradnje i koordinacije, izgradnji poverenja i uzajamnog poštovanja kao i boljem razumevanju zakonodavstva i procedura u zavisnosti od društva,“ – istakla je Vujović-Ristovska.
Misija OEBS-a od 1999. godine podržava kosovsku policiju organizovanjem specijalizovanih i naprednih obuka kao i putem različitih aktivnosti u borbi protiv organizovanog kriminala. Misija je tokom protekle dve godine organizovala 35 obuka na kojima je učestvovalo oko 500 učesnika.
„Saradnja je ključ u borbi protiv krijumčarenja migranata,“ – istakao je Balidemaj. „Mreža i poverenje koje gradimo tokom zajedničkih vežbi od suštinske su važnosti ukoliko želimo da postignemo uspeh.“
„Ilegalna migracija je opasna i ne predstavlja rešenje i ljudi toga treba da budu svesni. Niko nije sam i mi ćemo nastaviti da se borimo protiv ove pojave,“ – zaključio je Balidemaj.