Nova era za jugoistočnu Evropu – izgradnja mira, bezbednosti i stabilnosti nakon rata
„Imao sam sedam godina kada je počeo rat. Igrao sam se sa vojnim kamionima i puškama, i to mi je bilo uzbudljivo, ali u godinama punim straha i granatiranja, sve što sam želeo jeste da nestane ta teška mašinerija. Želeo sam mir“, kaže Zlatan Musić, 28, iz Sarajeva dok se priseća stradanja iz rata u Bosni i Hercegovini, 20 godina nakon opsade.
Nova era za regiju
Danas sve države u regiji, u koje spada i Zlatanova domovina Bosna i Hercegovina, imaju novi program razvoja i postaju države kojima ne treba pomoć u uspostavljanju bezbednosti, već same doprinose njenom stvaranju. Nuspojava ovakvog demokratskog pravca jeste svesna odluka o uspostavljanju regionalne saradnje po svim pitanjima, od trgovine do rada policije. Razvijanje ovakve saradnje postalo je sastavni deo regionalne bezbednosti i stabilnosti, koje doprinosi postizanju održivog mira.
Sledeći korak, na ovom dugom putovanju povratka s jedne krajnosti, predviđen je za januar 2015. godine, kada će se odgovornost za Subregionalni sporazum o kontroli naoružanja (dostupan samo na engleskom jeziku) preneti u ruke četiri aktera sporazuma – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Sposobnost ovih zemalja da preuzmu punu odgovornost nad ovim sporazumom predstavlja potvrdu tranzicije koja je krenula još od bolnih ratova početkom devedestih godina prošlog veka.
Tok stabilizacije
Dejtonski mirovni sporazum (dostupan samo na engleskom jeziku) obeležio je kraj sukoba u Bosni i Hercegovini, pozivajući izvestan broj međunarodnih organizacija, u koje spadaju OEBS, NATO i UN, da prate, nadgledaju i primene različite anekse ovog sporazuma.
Član IV, Aneksa 1-B Dejtonskog sporazuma potpisan je u Firenci, 14. 6. 1996. godine. Cilj je bio da se državama-stranama obezbedi subregionalni sporazum o kontroli naoružanja. U periodu nakon užasnog rata, poslužio je kao okvir za pet strana potpisnica - Bosnu i Hercegovinu, Federaciju Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku, Hrvatsku i Saveznu Republiku Jugoslaviju (kasnije Srbiju i Crnu Goru) - da se zajednički angažuju na promociji mira i stabilnosti u regiji.
Potpisivanjem pomenutog sporazuma, o čemu su svedočile države članice Kontakt grupe (Francuska, Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države), a uz podršku OEBS-a, države potpisnice potvrdile su da je uspostavljanje mera regionalne stabilnosti i kontrole naoružanja od suštinskog značaja za izgradnju mira i stabilnosti u regiji.
Kako bi osigurao da se s reči pređe na dela, OEBS je osnovao Kancelariju ličnog predstavnika za član IV, da posreduje u postizanju političkog konsensuza. Njegov rad je pomogao u ohrabrivanju procesa stabilizacije kojim se postiže oporavak lokalnih zajednica i prosperitet u regiji.
Zadatak izvršen
Devetnaest godina nakon Ministarskog veća u Budimpešti, 1995. godine, i nakon 18 godina praktične primene uz pomoć šest različitih predstavnika za član IV, „zadatak je izvršen“. Lični predstavnik će okončati svoju ulogu i funkcije, te će buduća primena subregionalnog režima kontrole naoružanja biti u rukama država strana potpisnica sporazuma.
Regija bi trebala da bude ponosna na ono što je učinjeno u poslednjih 20 godina. Ona ima puno potencijala i mnogo toga još mora da se uradi. Za dobrobit mladih ljudi, ne sme se gledati unazad, već treba ići napred.
General-major, Michele Torres (Mikele Tores), poslednji je Lični predstavnik Predsedavajućeg OEBS-a za član IV, Aneksa 1-B. Zajedno sa svojim osobljem, on poslednje tri godine radi na dostizanju prekretnice u regionalnoj saradnji.
“Prenos vlasništva nad procesom primene sporazuma na BiH, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju ne predstavlja povlačenje međunarodne zajednice niti pokušaj da se države prepuste same sebi u predstojećem periodu. Saradnja u rešavanju svih pitanja od značaja za kontrolu naoružanja ostaće u delokrugu rada OEBS-a, ali će se oblik njenog angažmana transformisati iz pružanja neposredne pomoći u pružanje podrške u ispunjenju zadataka”, izjavio je general Tores.
Intervju s general-majorom Mikele Toresom je dostupan samo na engleskom jeziku.
Države učesnice OEBS-a, Evropska Unija kao i države članice Kontakt grupe snažno podržavaju prenos vlasništva.
“S ponosom mogu istaći da je misija ličnog predstavnika ostvarena”, rekao je general Tores. “Vreme je da države potpisnice sporazuma preuzmu zadatak realizacije sporazuma na sebe. Države potpisnice već su dokazale da mogu da uspostave stabilnu vojnu ravnotežu, uz najniži nivo naoružanja, i umanje rizik od eskalacije novog sukoba. Jedino je to važno”.
Zašto je važan Član IV
Član IV sporazuma propisuje zakonsku obavezu primene konkretnih metoda smanjenja naoružanja, intenzivnu razmenu informacija i temeljnu inspekciju. On takođe propisuje ograničenje u pet kategorija konvencionalnog naoružanja: borbeni tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija, borbene letelice i borbeni helikopteri.
Pregled zadatka od 1996. do 2014. godine
- Broj izvršenih inspekcija: 709
- Broj redukcijskih inspekcija: 129
- Pomoć OEBS-a: 1307
- Broj država koje pružaju podršku: 29
Takođe su propisane obaveze u pogledu smanjenja naoružanja, a za vreme trajanja perioda smanjenja naoružanja, koji je istekao 1. novembra 1997. godine, države potpisnice sporazuma uništile su ukupno 6,580 komada teškog naoružanja, kako bi dostigle utvrđeno ograničenje. Potom su na dobrovoljnoj osnovi nastavile praksu međusobnog obaveštavanja i verifikacije daljih smanjenja.
Do sada je uništeno ukupno 10,069 komada teškog naoružanja:
- 1414 borbenih tenkova
- 688 oklopnih borbenih vozila
- 7754 komada artiljerijskog naoružanja
- 170 borbenih letelica
- 19 helikoptera
Bez angažmana država koje se graniče jedna sa drugom, a koje su zajednički postigle dogovor o tome šta je, sa stanovišta državne bezbednosti, razumno za svaku od njih, novi sukob mogao bi da se rasplamsa bilo kada. Prevazilaženje predrasuda i nepoverenja nastalih u godinama sukobljavanja, omogućilo je stvaranje prostora za izgradnju nove budućnosti, u kojoj svaka država pojedinačno može da donosi odluke o svojoj budućnosti.
Nastavkom realizacije zadatka, osigurati budućnost
“Bolja budućnost je pred nama”, rekao je Zlatan. “Bila mi je potrebna gotovo čitava decenija da prevaziđem ratno iskustvo i krenem dalje. Moja zemlja se menja, regija se menja i napreduje, i ne želim da to doživljavam na bilo koji drugi način. Moja generacija zaslužuje bolji život”.
Države potpisnice sporazuma usaglasile su se da smanjenje naoružanja treba da se sprovede na najefikasniji mogući način, uz najniže moguće troškove, i uz poštovanje standarda u oblasti zaštite životne sredine.
“U interesu budućnosti, potrebno je da se primeni delotvorna politika i praksa koja za cilj ima zaštitu životne sredine i naš kvaliteta života”, rekao je general Tores. “Ako želimo da budemo uspešni i da radimo u interesu održivosti, potreban je doprinos svih nas nastavku realizacije zadatka i ostvarenju sigurne budućnosti za nove generacije. Mladi to očekuju od nas, i mi smo dužni da im to i pružimo”.