Bezbednost dece u Srbiji: partnerstva kao ključ za unapređenje bezbednosti dece
Tokom godišnje proslave Dana policije ovog maja u Beogradu, nešto je bilo drugačije. Dok bi ranije ovaj događaj okupio samo šačicu školaraca, ove godine je veliki broj njih bio u publici. Jela Stevanović, direktorka Osnovne škole Pavle Popović u Vraniću, predgrađu Beograda, je u razgovoru sa predstavnikom Misija OEBS-a u Srbiji, rekla da može da pretpostavi zbog čega je to tako. Od početka prethodne školske godine, u njenoj i u ostalim školama u Srbiji sprovodi se novi program za bezbednost dece koji organizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova uz podršku Misije. Popularnost programa, u čijem sklopu su radionice koje vode penzionisani pripadnici policije, prevazišao je sva očekivanja.
Dečja bezbednost –osnaživanje kroz edukaciju
Deca se danas susreću sa mnogim bezbednosnim pretnjama. Saobraćaj, požari i prirodne nepogode uvek su predstavljali opasnost. Nasilje u školama je problem koji može da izazove i fizičku i emotivnu povredu. Internet i društvene mreže su takođe fenomeni savremenog doba koji postavljaju nove izazove. Kako deca rastu, njihova bezbednost sve više zavisi od izbora koje prave. Opasnosti od zloupotrebe alkohola i droga, a takođe i od ozbiljnih fenomena kao sto je trgovina ljudima, predstavljaju pretnje o kojima deca treba na vreme da se informišu i da se kroz edukaciju osnaže kako bi doprineli sopstvenoj bezbednosti.
Nažalost, u Srbiji, deca i njihove porodice često su manje svesni rizika i načina kako ih izbeći, nego što bi trebalo. Takođe nemaju jasnu ideju kako da odreaguju u tim situacijama.
Deo problema leži u tome što većina ljudi u Srbiji nema puno poverenja u javne institucije. Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je istraživanje 2017. godine koje pokazuje da samo 56 procenata stanovništva u Srbiji ima poverenja u policiju dok 41 procenat nema – nivo poverenja koji je, iako u porastu, još uvek ispod globalnog proseka. Jedan od razloga za to nepoverenje je i nedostatak redovne interakcije i komunikacije između građana i policije. Građani su najčešće u kontaktu sa policijom kada nabavljaju lična dokumenta i sa saobraćajnom, policijom – interakcije koje retko pružaju mogućnost izgradnje čvršćih odnosa ili povećanja osećaja bezbednosti kod građana.
Nismo navikli puno da delimo pohvale, ali ovo je zaista bilo veoma pozitivno isklustvo. Ovi ljudi nisu nastavnici po profesiji, ali su vrlo spremni i uspešni u nastojanjima da zainteresuju decu. Nijednom nisu otkazali niti odložili čas. Do sada nikada nismo imali ovako dobru saradnju sa policijom ili sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Jela Stevanović direktorka Osnovne škole Pavle Popović
Prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je u interesu sve dece iz Srbije da stvari treba da se promene. Započelo je program obuke s namerom da deci usadi znanje, veštine i stavove potrebne da razviju bezbednosnu kulturu. Program ima dva cilja koji su povezani – da se deci i roditeljima pruže potrebne informacije i da se poveća njihovo poverenje u institucije kao što je policija.
Dostupnost informacija
Zajedno sa Misijom OEBS-a u Srbiji, Ministarstvo je osmislilo priručnik pod nazivom Vodič za bezbednost dece. Sažet, raznobojan i pun ilustracija, ovaj priručnik sadrži informacije o rizicima po bezbednost dece, objašnjenja fenomena poput nasilja, trgovine ljudima i prirodnih nepogoda, kao i savete o tome kako reagovati u različitim vanrednim situacijama. Takođe postoji i lista usluga koje pružaju policija i vatrogasna služba kao i važni telefonski brojevi.
Misija OEBS-a podržala je prevod priručnika na osam manjinskih jezika – albanski, bosanski, bugarski, hrvatski, mađarski, rumunski, rusinski i slovački – kako bi deca iz svih etničkih zajednica u Srbiji bila informisana. Do danas, 138 000 primeraka odštampano je i prosleđeno učenicima širom zemlje, dok Misija razmatra i mogućnost da podrži distribuciju priručnika putem Interneta, preko društvenih mreža ili aplikacije.
Partnerstva – u okviru škola, sa roditeljima, opštinskim zvaničnicima, pružaocima usluga u zajednici i sa policijom – ključna su za unapređenje bezbednosti dece.
Andrea Orizio šef Misije OEBS-a u Srbiji
Naravno, priručnik je samo prvi korak. Da bi se ostvario uspeh, informacije treba upotpuniti dobrom komunikacijom između dece, roditelja i institucija: ,,Partnerstva – u okviru škola, sa roditeljima, opštinskim zvaničnicima, pružaocima usluga u zajednici i sa policijom – ključna su za unapređenje bezbednosti dece,” istakao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, Andrea Oricio, na svečanosti povodom promocije priručnika, u školi Pavle Popović februara ove godine. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković prisustvovali su događaju zajedno sa Oricijem. Oni su podelili priručnike školarcima, a potom su, kako bi istakli važnost izgradnje partnerstava, seli sa učenicima šestog razreda da zajedno poslušaju predavanje o zloupotrebi droga i alkohola koje je održao penzionisani policajac.
Izgradnja poverenja
Premošćavanje jaza između policije i dece predstavlja drugu važnu komponentu programa Osnovi bezbednosti dece, čija se pilot faza sprovodi u ovoj školi. Jednom mesečno, tokom osam meseci, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova ili policajac u penziji dolazi da razgovara sa decom četvrtog i šestog razreda. ,,Predavanja su dobro osmišljena i ostaju u pamćenju naših učenika,” kaže Stevanović.
Jedno od predavanja bavi se ulogom policije u službi građana; ostala se bave bezbednošću u saobraćaju, prevencijom nasilja, opasnostima od droga i alkohola, bezbednom upotrebom Interneta, zaštitom od trgovine ljudima, požara, kao i spremnošću za prirodne katastrofe.
Prisustvo instruktora podjednako je važno kao i sama predavanja. Stevanović priznaje da je oduševljena njihovom posvećenošću: ,,Nismo navikli puno da delimo pohvale , ali ovo je zaista bilo veoma pozitivno isklustvo. Ovi ljudi nisu nastavnici po profesiji, ali su vrlo spremni i uspešni u nastojanjima da zainteresuju decu. Nijednom nisu otkazali niti odložili čas. Do sada nikada nismo imali ovako dobru saradnju sa policijom ili sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.”
Deca traže još
Predavanja su ostavila podjednako dobar utisak i na učenike. ,,Sada nas i druga deca pitaju, ‘Zašto mi nemamo ta predavanja? I mi smo zainteresovani!’,” ističe Stevanović.
Cilj je da sva deca osete ono što je jedna učenica, objašnjavajući zašto prisustvuje proslavi Dana policije, opisala sledećim rečima: ,,Policija, to smo mi!”
Vest o predavanjima od dece je stigla do njihovih roditelja. Oni zajedno sa nastavnicima u školi Pavle Popović istražuju mogućnosti da u program uključe više ili čak svu decu iz škole. Takođe, razgovara se o širenju ovog programa i na druge načine. Škole i opštine bi mogle da zaposle lokalnog policajca, koji bi stalno bio zadužen za bezbednost dece i pomogao u daljoj izgradnji poverenja između zajednice i policije.
Cilj je da sva deca osete ono što je jedna učenica, objašnjavajući zašto prisustvuje proslavi Dana policije, opisala sledećim rečima: ,,Policija, to smo mi!”