Edis Galjuši: „Razlike su deo nas“
Ovo je priča o Edisu Galjušiju, mladom pripadniku kosovske romske zajednice iz opštine Prizren. Ova priča je deo serijala članaka Misije OEBS-a na Kosovu o borbama i dostignućima uspešnih pojedinaca iz romske, aškalijske i egipatske zajednice na Kosovu. Misija OEBS-a na Kosovu radi sa svim zajednicama na Kosovu kako bi zaštitila, promovisala i unapredila njihova prava.
Sa Edisom Galjušijem našli smo se u kafiću jedne tihe knjižare u Prizrenu. Jedna od prvih stvari koju nam je rekao bila je da su u Prizrenu, za razliku od drugih mesta na Kosovu i u Evropi, Romi doživeli preporod zahvaljujući angažovanju romskih intelektualaca i zainteresovanih strana.
Iste godine kada se Edis rodio, 1989., u Prizrenu je osnovano Romsko pozorište kao forum za diskusiju o socijalnim pitanjima i njihovom prenošenju u predstave.
„ Pozorište je doprinelo integraciji kosovskih Roma u društvo“ kaze Edis. „Šira javnost je bila izložena izazovima sa kojima se susreće ova zajednica. To je mnogo značilo u to vreme, a mnogo znači i danas.“
Edis kaže da kada je u pitanju romski jezik situacija ne izgleda tako ružičasto. „Uprkos tome što je u Prizrenu stekao status jezika u službenoj upotrebi, romski i dalje nije priznat.“
Ipak, Edisa to nije obeshrabrilo da promoviše svoju kulturu i jezik. On je profesionalni prevodilac i tumač sa romskog jezika, i ima završene master studije engleskog jezika i predavanja engleskog jezika.
„Odrastao sam u jedinstvenom kulturnom kontekstu Prizrena i sa 15 godina sam odlučio da se pridružim Romskom pozorištu.“ kaže Edis. Deset godina kasnije, Edis je počeo da piše monodrame – jedan on žanrova koje je najteže izvesti na pozornici.
„Moja prva monodrama, pod nazivom Panta Rhei (‘Sve teče’ na starogrčkom) bila je istorijski pregled različitih migracionih ruta kojima su se Romi iz, prema savremenim shvatanjima, severoistočne Indije kretali pre skoro hiljadu godina.“ objašnjava Edis.
Komad ističe najčešći stereotip o Romima. Različiti predmeti postavljeni na bini, uglavnom povezani sa romskim plemenima (na primer, kovački alati i muzički instrumenti), predstavljaju scenu za pripovedanje o istoriji Roma.
„Komad se završava paljenjem knjiga,“ kaže Edis. „To je simbolično. O Romima su uvek pisali neromi, namerno ili slučajno doprinoseći vekovnim predrasudama. „Kada nas opisuju, nikad nas ne pitaju. Mislio sam da je važno da se istina kaže. Maker to bila moja istina,“ rekao je.
Obrazovanju mora biti na prvom mestu
Edis je uvek izuzetno cenio obrazovanje. Tokom srednje škole naučio je tečno bosanski jezik zajedno sa romskim, albanskim i engleskim. Svoje znanje engleskog jezika unapredio je tokom posete Sjedinjenim Državama u okviru Programa razvoja liderstva u jugoistočnoj Evropi, a kasnije je na Univerzitetu u Prištini završio osnovne studije engleskog jezika i književnosti, smer prevođenje.
Edis je takođe pohađao Vilnius univerzitet u okviru programa ERASMUS, a na univerzitetu u Zagrebu završio je master studije engleskog jezika, smer predavanje engleskog.
„Moji roditelji su uvek terali mene i moju braću i sestre da se školujemo,“ kaže. „Ohrabrivali su nas da idemo dalje. Univerzitetske studije su bile naš cilj. Ali su nas takođe naučili važnosti međusobne podrške. Moj brat, koji je pobegao u Nemačku pre sukoba 1999. godine, obezbedio je celu porodicu, kao i školovanje.“
Prisećajući se svog boravka u Litvaniji, Edis nam je ispričao zanimljivu priču. Jedan od njegovih profesora je rekao da je on bio prvi Rom koji je pohađao univerzitet u Vilniusu. „Verovatno sam bio prvi koji je o svojoj kulturi govorio otvoreno, bez stida i samosvesno.“
Bogatstvo romske kultura
U razgovoru sa Edisom ne možete da ne primetite i ne cenite njegovo ogromno znanje o romskoj istoriji i kulturi. Pored toga što je izuzetno fascinantna i inspirativna, istorija romske zajednice ima dublje implikacije.
U Edisovom slučaju, to znanje mu je dalo samosvest, što mu je omogućilo da postepeno dekonstruiše vekovne predrasude, iskrivljenu sliku i ućutkanu istoriju, od čega ni sami Romi nisu mogli da pobegnu.
„Za oslobađanje od tog ’tereta’ i borbu protiv socijalne isključenosti ključna je svest o prošlosti i sadašnjosti zajednice.“ kaže. „S druge strane, slaba samosvest bi mogla da ima veze sa tim što su Romi na zapadnom Balkanu tokom istorije često bili predmet predrasuda, posebno tokom oružanih sukoba.“
Za Edisa, proučavanje istorije zajednice i negovanje kulturnih specifičnosti ne znači isključivanje ili nepoštovanje drugih. „Moj identitet nije samo to što sam pripadnik romske zajednice. Ja sam neko ko je završio srednju školu na bosanskom jeziku i rastao uz sve druge zajednice koje žive u Prizrenu, prihvatajući njihove kulture i jezike.
„ Razlike su deo nas", kaže ponosno.
Kultura i samosvest kao sredstvo za napredovanje i pronalaženje zajedničkih tačaka sa drugima, a ne za povlačenje linija razdvajanja; obrazovanje za omogućavanje dostojanstvenog i ispunjenog života; i negovanje otvorenosti i radoznalosti prema različitostima - to nas je Edis naučio tokom razgovora u toj tihoj knjižari u Prizrenu. I zahvalni smo mu na tome.